БЕОГРАД ТРАЖИ ДА УНЕСКО ШТИТИ СТУДЕНИЦУ АКО ДОЂЕ ДО РАТА

0
- рекламе -

БЕОГРАД – Амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић предао је документацију о манастирском комплексу Студеница код Краљева са предлогом да буде стављен на листу заштићених културних добара у случају оружаног сукоба, пише „Спутњик“.


Студеница је од 1986. године културно добро од изузетног значаја на Унесковој листи светске културне баштине, а најновији предмет узет је у разматрање.

У Министарству културе напомињу да је Студеница, задужбина и гробница родоначелника династије Немањића, први српски споменик културе који је предложен и за заштиту од оружаног сукоба.

- рекламе -

Та материја детаљно је регулисана хашком Конвенцијом о заштити културних добара у случају оружаног сукоба из 1954. године, гдје се прецизира да „штета нанесена културним добрима ма коме народу припадала, представља штету културном наследству цјелог човечанства“.

Хашка конвенција би, према одредбама, требало да се примењује у сваком оружаном сукобу, међународном и немеђународном, а заштита се односи како на чување добара културе од последица оружаног сукоба у миру, тако и на њихову заштиту од разарања и уништења у оружаном сукобу.

Конвенција предвиђа санкције према којима ће бити прогоњене и подвргнуте казненим или дисциплинским санкцијама особе, ма које народности, које су учиниле или дале наредбу којом су прекршене одредбе Конвенције.

У Републичком заводу за заштиту споменика културе Студеницу означавају као најзначајнији манастирски комплекс средњевековне Србије који и данас представља велики уметнички и духовни центар српског народа.

 

Од 12. века, када је основана, та монашка заједница ни у једном тренутку није прекидала вишевековни живот, чији се културни слојеви препознају у низу градитељских и сликарских остварења.

Историчар уметности Никола Кусовац рекао је да искуства са дивљачким разарањем Блиског Истока уче да се ту мора бити крајње опрезан, те истакао да се од међународне заједнице не може очекивати ништа добро.

Кусовац: Морамо добро да организујемо заштити

Кусовац је истакао да Србија сама треба да добро организује заштиту најзначајнијих споменика, али је напоменуо да тренутно не може „ни прстом да макне“ да је реч о најзначајнијим споменицима српске културе на Косову и Метохији.

– Могу нам уништити Пећку патријаршију да ми не можемо ништа да урадимо. Могу кидисати као што су кидисали на Богородицу Љевишку и да је запале, а да ми не можемо „прстом да мрднемо“. Могу да нам униште Високе Дечане, а да ми, који смо носиоци те баштине, не можемо ништа. Дакле, ружно време – рекао је Кусовац за „Спутњик“.

Из Србије су, осим Студенице, на Унесковој листи светске културне, комплекс Стари Рас са манастирима Сопоћани и Ђурђеви Ступови од 1979. године, Петрова црква од 2006, а Манастир Високи Дечани уписан је 2004. године.

Остали средњовијековни манастири на Косову и Метохији који су на листи уписани су 2006. године и сви заједно са Дечанима на листи су „споменика светске баштине у опасности“.

Археолошко налазиште Гамзиград-Ромулијана на листи је од 2007, а од прошле године на листи Унеска су и стећци, средњевековни надгробни споменици са три локалитета у Србији.

 

ИЗВОР ИНФОРМАЦИЈЕ: blic.rs

- рекламе -