БРАЋА ФАБРИКОМ И МОТЕЛОМ ОЖИВЕЛА ЗАВИЧАЈ

0
- рекламе -

МЛАНЧА – На средокраћи пута, 14 километара од манастира Студенице и нешто више од двадесет од Ивањице, у долини између планине Радочело и Чемерно, а покрај реке Студенице налази се мало, рекло би се, урбано насеље. Ту је неколико кућа, истина у планинском стилу, збијених једна до друге. Ту је и модеран хотел, продавница, а и фабрика.


Мланча-Слатина

 

- рекламе -

Реч је о засеоку села Мланче, званом Слатина које је баш у планинском крају, прилично удаљено, а задуго је било ближе забити и беспућу без обзира што је у околини много села, попут поменуте Мланче, Орља главе, Милића… Но, завршетком радова на путу Студеница–Ивањица стање се знатно мења. Место постаје све живље, све је више посетилаца туриста а и пословних људи. И у време када је све било замрло и када је изгледало да ће крај од свих бити заборављен, на „бранику“ родног места били су браћа Антонијевићи – старији Ђорђе са својом фабриком за прераду дрвета и млађи Драгослав са угоститељским локалом.

Обојица су остали на родном огњишту. Ђорђе је покренуо погон за производњу столарије и намештаја још давне 1968. године. Био је један од првих приватника у краљевачкој општини:

– Сматрао сам да човек може све да промени осим родног места и ја то нисам ни покушавао. Покренуо сам овде ову породичну фирму и сада запошљавам 35 радника. Увек сам сматрао да фабрика намештаја треба да буде, како би се рекло, у шуми близу сировине. Тако, посао сада иде добро уз, наравно, проблеме које имамо сви ми приватници у Србији, а реч је о огромном наметима у погледу пореза и доприноса. Стога увек говорим да оно што држава жели од нас да убере може другачије, мањим дажбинама и већим подстицајем што се тиче броја фирми и обима разноврсне производње. Било би боље и нама и држави, али то се годинама не мења – каже Ђорђе Антонијевић.

У његовој фабрици, под називом „Слатина”, преради се годишње и до пет хиљада кубика дрвета. Технологија је заокружена, поред класичне стругаре ту су савремене машине за производњу фурнира, панел и шперплоча, столарије и намештаја, а и брикета тако да баш ништа од букве не остаје. Тренутно је ту запослено 35 радника и сви су из околних села, са обронака две планине.

Ђорђу не смета то што је од купаца удаљен, јер тврди да пут не пада тешко купцима а ни другим пословним партнерима када долазе тамо где годинама постоји коректност у погледу квалитета и рокова испоруке производа. Зато, одавде из Мланче, из фабрике у планини путују финални производи од дрвета до купаца диљем Србије, али и у европске земље.

Пробијањем и асфалтирањем пута од Студенице према Ивањици, који баш овуда пролази, а за чију се градњу Драгослав посебно залагао и његов мотел је пунији гостију. Често, ту нема места ни за „брзо” спавање иако је капацитет 35 лежајева. Јер, близина манастира Студенице, живописни предели, као и река Студеница све више привлаче туристе на вишедневни одмор, али и риболовце и ловце. И, то не само из околних места са краљевачке стране него и од Ивањице а све чешће су ту Београђани, Новосађани…

И ту у хотелу углавном су запослени „брђани” из околних села па се, често може чути да су браћа одбранила завичај од опасности да скроз опусти.

 

 

ИЗВОР ИНФОРМАЦИЈЕ: politika.rs/

- рекламе -