ИСТОРИЈАТ О.Ш. “МИЛУН ИВАНОВИЋ” УШЋЕ; У СУСРЕТ ЈУБИЛЕЈУ 110 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА ШКОЛЕ

3
- рекламе -

УШЋЕ – Општински одбор Општине ушћанске, с почетка прошлог века, тачније 25. јануара 1907. године, на 2. седници, предложи грађанима да се отвори основна четвороразредна школа у Ушћу, те се тако у јесен 1907. отвори Основна школа у Ушћу са једним одељењем и са четири разреда.


Први светски рат прекиде њен рад. Од краја 1918. па до почетка 1923. год. школа обнови рад као једноодељенска четвороразредна школа. Почетком школске 1923/1924. год. отвори се и друго одељење школе, те као таква своју мисију ширише све до 1952. год. када се отвори и треће одељење. Већ 1953/1954. школске године, школа прерасте у осморазредну основну школу, те таква оста све до данашњих дана. Од 1963. године припојише јој се школе у Лозну, Церју и Тепечима, те под управом централне школе у Ушћу имаше укупно 23 одељења са 778 ученика. Наставни рад одвијао се у три школска објекта на различитим локацијама од којих је једна била у згради Лазара Прокића, коју завешта давне 1907. године омладини ушћанској, а која и данас одолева зубу времена.

- рекламе -

У таквим условима Скупштина општине Ушћанске и грађани места Ушћа и околине 1957. год. приступили су изградњи нове школске зграде која је свечано отворена за рад 1.9.1962. године, а која и данас, упркос годинама, уз повремена реновирања и дотеривања, служи ђацима ушћанским.

Одлуком Скупштине Општине Ушћанске од 27. 12. 1966. год. школа добија име Основна школа „Милун Ивановић“ Ушће, у знак сећања на народног хероја Милуна Ивановића. Од 01.01.1971. год. овој школи припојене су до тада самосталне основне школе у Студеници и Гокчаници (Међуречје).

Међутим, после деветнаест година, школа у Студеници се издвојила 08. 06. 1990. из састава ушћанске школе, те до данашњих дана остадоше у саставу ушћанске школе издвојена одељења у Полумиру, Лозну, Гокчаници и Предолама. „Бела куга“ узима свој данак, па су због недостатка ђака затворене школе у Тепечима , Поповој Реци и Борову.

Издвојено одељење Гокчаница

Издвојено одељење матичне школе у Гокчаници поседује две школске зграде од којих је једна грађена крајем 19. века и није за употребу, док је друга зграда павиљонског типа, изрђена 60-их година од класичног материјала, а 70-их проширена модерном кухињом и трпезаријом, које нажалост не ради, већ су претворене у три мање (нестандардне учионице). Осим ових учионица, школа поседује још три класичне учионице, библиотеку, кабинет за ннформатику, где су инсталирана 4 рачунара, наставничку зборницу и радионицу у старој школи из 19. века. Школско двориште је пространо и на њему се налазе модерна два асфалтирана игралишта (за кошарку, одбојку и мали фудбал). Интересантно је за ову школу да је од 1875. па све до 1970. године егзистирала као самостална основна школа са својим издвојеним одељењима у Поповој реци, Предолама и Борову, када је припојена матичној основној школи у Ушћу и добила статус осморазредног издвојеног одељења. Нема мокри чвор у згради, већ пољски тоалет и чесму у дворишту. Грејање је пећима на дрва.

Издвојено одељење Полумир

Садашње издвојено одељење у Полумиру основано је као самостална основна четвороразредна школа још 1931. године. Зграда је урађена од класичног материјала са две класичне учионице, кухињом, ходником и станом за учитеља. У згради нема санитарни чвор, већ пољски тоалет и чесму у дворишту које није асфалтирано. Грејање је пећима на дрва. Тренутно у овој школи ради учитељ Бојан Богојевић и то у одељењу 2. разреда које броји једног ученика.

Издвојено одељење Лозно

Издвојено одељење у Лозну отворено је 1959. године , а 1963. припојено матичној школи у Ушћу. Зграда је израђена од класичног материјала. Поседује две учионице, од којих је једна у функцији, и стана за учитеља. Зграда је у лошем стању нарочито после бомбардовања 1999. године железничког моста, који се налази у непосредној близини школе. Школско двориште није погодно за спортске активности. Школа се греје пећима на дрва, тоалет је ван зграде и у дворишту има чесма за воду . Тренутно у овој школи ради учитељ Ивица Жупањац и то у одељењу првог разреда које броји три ученика.

Издвојено одељење Попова Река

Школа у издвојеном одељењу Попова река отворена је 1948. године, прво у једној од сеоских кућа, а онда и у школској згради са једном учионицом. Двориште је минимално, грејање пећима на дрва, пољски тоалет, вода је уведена у ходник стана за учитеља. Од школске 2004/2005. године школу не похађа ни један ученик.

Издвојено одељење Предоле

Школа у издвојеном одељењу у Предолама отворена је 1949. године. Зграда је од класичног материјала са две учионице, од којих је једна у функцији. Поседује чајну кухињу која се не користи. Двориште је непогодно за спортске активности већег броја ученика, грејање пећима на дрва, вода у дворишту. Тоалет у дворишту. Од школске 2009/10. год. школу не похађа ни један ученик. Школске 2017/2018.године ово издвојено одељење уписује једног ученика у први разред, а настава се одвија у уступљеном објекту, јер је зграда школе руинирана и оштећена.

Издвојено одељење Борово

Школа у издвојеном одељењу у Борову отворена је 1949. године. Израђена од класичног материјала, две учионице од којих је већа у функцији, двориште мало, грејање пећима на дрва, вода и тоалет у дворишту. Школа у Борову има лепо урађено двориште са тереном за фудбал. Тренутно у Борову нема ученика.

Издвојено одељење Тепечи

Настава у овој школи трајала је све до 1995. године када престаје са радом, јер у њој нема деце за школовање.

- рекламе -
Сортирај по:   новији | страији | највише гласова
Ratko Dugalić

Pamtim kad je ovde bila skola a mi petaci smo bili u prokica kuci i prva smo generracija koja se preselila u novu skolu svo drvece i cvece u skol dvorstu smo mi posadili pa vidite kolko smo ostarali a pamtimo

Dragana Radenkovic
Uvek smo se skupljali oko škole Milun Ivanović u Ušću kao deca i uživali u okruženju škole,kada dodjem na raspust kod moje baba Krstine,Tu su se održavali koncerti svih rokerskih grupa najpoznatijih u celoj Jugoslaviji,i Ušće je bilo centar kulture i okupljanja i druženja mladih.Skupljali smo se u krugu škole i uživali u prelepoj muzici,družili smo se i rasli smo u izuzetno zdravoj sredini,gde je drugarstvo i prijateljstvo bilo od neprocenljive vrednosti,i umeli smo da podelimo i poslednju bombonu i delili smo i poslednje parče hleba sa drugovima,Tu su bili akcijaši iz cele Jugoslavije i organizovale su se radne akcije,pošumljavala… Прочитај више »
Dragana Radenkovic

Moj tata je išao u školu Milun Ivanović u Ušću,i tu je proveo najlepše dane svoga života,jako je vezan za školu i Ušće.Ušće obožavam ,to je mali raj na zemlji,ljudi u njemu su iskreni,neiskvareni,pošteni,spremni da pomognu uvek svojim prijateljima u svako doba dana,u svako doba noći.Ljudi su siromašni,to je planinski kraj,ali su pošteni,što su ljudi siromašniji to su pošteniji,nema zavisti i licemerja,nisu lukavi i potuljeni,iskreni su i verni prijatelji.Ponosna sam što sam iz Ušća,to je malo mesto,ali značajno,tu je manastir Studenica blizu moje kuće,centar kulture i pravoslavlja.

wpDiscuz