КАД СВЕШТЕНИЦИ ДРЖАВИ НЕ ПРАШТАЈУ

0
- рекламе -

КРАЉЕВО – Разне замерке грађана на рачун црквених власти подстакнуте су одлукама о реституцији појединих објеката и земљишта у краљевачком крају.


Правоснажном и извршном пресудом манастиру Жичи враћена је у власништво овећа зграда на Тргу Светог Саве у Краљеву, где је смештен Историјски архив. Пре тога Епархији жичкој је уступљена зграда у суседству, познатија као Господар Васин конак. На територији краљевачке општине реституисано је још понешто од некадашње црквене имовине. Рецимо, манастиру Студеници више хектара земљишта под шумом, а и објекат познат под називом Карађорђев конак… Биће у Краљеву враћено и земљиште, које је сада јавни парк покрај поменуте зграде Историјског архива, плаћањем у новцу жичком манастиру јер се повратак не може обавити натурално…

Све то, наравно, обавља се по одлукама надлежних државних органа и судова, што би се рекло, по закону. Међутим, што се оне друге категорије тиче, а реч је о праведности, ту су реаговања јавности, богами, супротна слову права, нарочито око зграде архива, која је, наводно, буџетским парама давно и плаћена. У том смислу, после ових вести, позивали су нас многи Краљевчани износећи став и питање: „Зар и плаћање парка? Краљево је Епархији жичкој бесплатно уступило онај парк, доле у Доситејевој улици, за подизање храма Светог Саве и градњу луксузно опремљеног епархијског дома.” Бележимо и реаговање у смислу да се враћена имовина издаје у закуп, попут поменутог конака у Студеници, те да ће тако бити и са зградом архива у Краљеву, па следи и питање читаоца: „Да ли су свештеници духовници или бизнисмени и плаћа ли црква на ту имовину порез?” Онда смо чули и примедбе због, наводно, превисоке цене свештеничких услуга, попут опела, крштења деце… која се, тврде, наплаћују не мање од пет хиљада динара. „Ко то заради за пола сата посла?” Затим и тврдње да су Краљевчанима током земљотреса више помогле друге верске заједнице од православне цркве… Највише је у таквим реаговањима читалаца било примедби од мештана из студеничког краја, и то на садашњу ситуацију у манастиру Студеници. Ту је било и непримерених оптужби на рачун тамошњег братства, а понајвише замерки да је већи део црквене имовине, и оне од државе враћене, сада запуштен, а бројне пољопривредне машине распродате.

- рекламе -

И тачно је – почетком деведесетих година прошлог века, тадашња општинска власт поклонила је део парка у Доситејевој улици за градњу цркве и владичанског дома, али и то да црквене власти неке, од државе враћене објекте, издају у закуп. Онда порез на имовину уистину не плаћају, мада би, сходно закону, црква требало да плаћа ту дажбину на имовину, која није у сврси богослужења. Међутим, овдашњи порезници на то реагују „гледајући кроз прсте”. Што се цена свештеничких услуга тиче, јесу колико тврде и повисоке, али може и да се не плати. Нема, поводом тога, тужбе и извршитеља.

Што се стања у манастиру Студеници тиче, одавно су и све учесталије поменуте примедбе па смо о томе још раније приупитали игумана тог манастира оца Тихона, који нам је објаснио:

– Братство је овде превасходно да се моли Богу, а затим и да одржавају овај историјски и уметнички комплекс. Иначе, тачно је да је раније, пре исељавања становништва, овде све било живље и активније и сада би ти поједини исељеници волели да тако буде и данас, тј. да неко други ради посао који су они оставили. Рецимо, братство манастира Студенице, а реч је о људима који су завршили школе, разних су специјалности и нису пољопривредници. Дошли су, ипак, овде да живе и раде, донели своју културу и идеје, примера ради, о искоришћењу обновљивог извора енергије, коју је крила река Студеница… Саградили смо хидроцентралу и добијамо енергију из тог извора. Имамо радионицу за израду свећа, ради манастирски конак који прима све поклонике… А, то што немамо краве, зар је то тако важно? Видите, манастиру је враћена само четвртина од око 300 хектара земље. Тамо где је био мотел, ту земљу смо, уз помоћ кредита купили, иако ју је пре 55 година манастир поклонио за школу, а на њој је касније саграђен угоститељски објекат који је у таквом стању да није за коришћење. Јесмо купили и задружну зграду од задруге у стечају… Понашамо се, дакле, домаћински… – одговорио је на поменуте критике студенички игуман Тихон Ракићевић, које му, додаје, нису биле непознате.

Ко је ту на правој страни, увређени мештани или свештеници, наводно, љењи или склони бизнису, само ће Бог знати…

 

ИЗВОР ИНФОРМАЦИЈЕ: politika.rs/

- рекламе -