МАНАСТИР ГРАДАЦ XIII ВЕК (ВИДЕО)

1
- рекламе -

ГРАДАЦ –  У средњем веку Манастир Градац био је средишњи део српске државе, место богато изворским водама. У манастирском комплексу постоје две цркве,  већа црква посвећена Пресветој Богородици,  и мања Св. Николи.


Већа цркав била је гробно место ктиторке манастира , свете краљице Јелене Немањић, жене краља Уроша I. Манастир је изграђен у последљој четвртини 13. века . О времену оснивања и ктитору закључује се углавном на основу фресака и архитектуре. Најстарије писано сведочанство  о настанку Градца је Житије краљице Јелене  које је написао архиепископ Данило II у периоду између 1317. и 1324. године. Данило II је све ктиторске заслуге приписао краљици Јелени док се у каснијин летописима и краљ Урош I помиње.

- рекламе -

Урошево учешће у изградњи потврђује и двојна гробница припремљена за осниваче цркве и ктиторска композиција насликана изнад ње.На Богородичиној цркви уочљиве су две етапе у грађењу. Могуће да је Урош  заједно са краљицом  започео изградњу манстира. Али вероватно да је почетна етапа зидања била прекинута 1276. године када је Урош свргнут са престола и прогнан у Хум, где је умро 1277. године.

На стени изнад улаза у манастир налази се мала црква посвећена Св. Николи. По архитектонским  одликама предпоставља се да је подигнута у другој половини 13. века. Могуће да су у овој цркви вршена богослужења за  време зидања велике цркве.  По довршењу манастира  она јe степеништем била повезана  са конаком и можда је служила као дворска капела.

Градац је основан као мушки манастир. Када су Турци продрли у ове крајеве манстир је опустошен и опљачкан  после пада Новог брда 1455. године али све до друге половине 16. века није био потпуно напуштен.  Крајем 16. века игуман Стефан и јеромонах Пајсије из Ђурђевих ступова извршили су велику обнову Богородичине цркве.  Цркву су затекли без крова  и покрили је оловом. Могуће да су они том приликом  обновили и монашке грађевине  и основали ново братство у тада напуштеном манастиру. На основу записа  митрополита Висариона из 1600. године сазнаје се да је манастир  био покраден  и да су све монашке келије биле разорене до темеља.

Судбина манастира у 17. и 18. веку потпуно је непозната. У том периоду Турци су скинули оловни кров и она се затим природно урушила. Крајем 18. века манастир је био тешко оштећен и ненастањен. Почетком 19. века основано је данашње село Градац. Један део цркве обновљен је ради богослужења  али је црква и даље била без сводова, куполе, намештаја и засута земљом у висинои од 2 метра.

Завод за заштиту споменика културе  Србије организовао је 1948. и 1949. године конзерваторске радове  а обнова цркве трајала је до 1975. године.  Дограђени су сводови, тамбур, купола, аркадни фризови, прозори са мермерним оквирима и украсима, кровни покривач, олтарска преграда, два свећњак и плочник.

Године 1982. започела је изградња конак и обнова монашког живота. Након вишевековне паузе темеље обнове поставио је схимандрит Јулијан Кнежевић, тадашњи студенички игуман. Искусан у монашком животу старац Јулијан је са великом љубављу духовно руководио прве монахиње  које су се у овој светињи окупиле. И данас у Градцу живи малобројно сестринство које настоје на даљој обнови манастирског комплекса и монашког живота.

- рекламе -
  Претплати се  
новији страији највише гласова
Обавештење
Radmila Gudzevic Ognjenovic

Amin +++