МАНАСТИР ПРИДВОРИЦА – У СУСРЕТ МАНАСТИРСКОЈ СЛАВИ ПРЕОБРАЖЕЊУ ГОСПОДЊЕМ

1
- рекламе -

ПРИДВОРИЦА – Уз један од обронака планине Голије, у срцу Србије, на заравни изнад леве обале реке Студенице, близу села Придворица, налази се  Манастир Придворица посвећен Христовом Преображењу.


Манастир Придворица налази се на двадесет шестом километру  југоисточно од Ивањице, на путу према манастиру Студеница од кога је удаљен двадесет један километар.манастир је подигнут уз важан средњевековни пут који је спајао ибарску с моравичком котлином, односно две средњевековне жупе назване по речним сливовима Ибра и Мораве. Упркос уништавањима, његове архитектонске одлике сврставају  га у најлепшепримерке српске средњевековне архитектуре, а до данас неоткривена повест о његовом ктитору додаје му дозу тајанствености, довоњну да заинтересује свакога.

- рекламе -

И ако је без фресака, натписа, записа и других поузданих археолошких  података, није остал изван токова озбиљног истраживања српске средњевековне уметности, тако да је Придворица, добила одређено место у модерним историјографијама о старом српском градитељству. Само по замисли простора и облицима увршћује се у рашку градитељску школу.

Архитектура цркве

Придворица припада типу рашких црквених грађевина развијене схеме основе и структуре. Једнобродна је куполна црква с троделним олтарским простором, пространим трансептом  и великом припратом на западној страни, а имала је и параклисе уз бочне стране западног травеја наоса.

Под

У цркви постоји мермерни под – плочник, али делимично је од пешчара, чији су многи комади секундарно коришћени. постављен јхе на истој висини у8 припрати и наосу, док је у олтарском простору за степеник виши.  На средини наоса испод куполе, урађена је велика ружа. Њен средњи део је кружна плоча. У средини плоче је стилизовани двоглави орао , у кругу, а око њега се повија лоза, која у завојимау облику срца затвара стилизоване листове.

Рељефи на фасадама

На три места на фасадама цркве , у горњим деловима западног и јужног зида припрате зида апсиде, уграђене су плоче с извајаним ликовима и исклесаним натпуисима, уз помоћ којих  су могле бити идентификоване представљене личности. једна од плоча уграђена је по средини прочеља припрате високо у подножју дела изграђеног у XIX веку, друга ј епо средини јужне фасаде припрате на висини од 4,85 м, а трећа изнад прозора у средишзу олтарске апсиде.

О називу Придворица

Назив манастира Придворица наводи на мисао да је у њеној близини било седиште, двор неког властелина.  Двор се могао налазити  на једном од два ликалитета на “ћелијама” или Јеринином граду. Предање каже да је манастир назван по неком великодостојнику Стефана Немање, угледној личности са двор авеликог српдког жупана. полазећи од тог предања  помишља сње и на могућност да је реч о дворјанину који је на неки начин учествовао у градњи студенице, чије је подизање немања окончао  пре 1186. године. једно предање о настанку Придворице каже да је Немањин  верни вазал – слуга толико био заслужан за градњу манастира Студенице, неизмернио се трудећи око грађевине да је “дворио и предворио” па је владар одлучио да га награди тако што ће му одобрити да изгради сопствену задужбину. Немања је слуги рекао да од манастира Студенице крне уз реку  и где нађе згодно место сазида цркву.  Слуга је,  каже предање сазидао цркву за две стопе већу од Студенице, па су се око тога завадили.  После дужег времена  одлучили су да се помире, немања и његов  слуга  су заједнички изградили  цркву посвећену Светом Алексију Човеку Божјем у селу Милићи, које је , кажу по томе и добило назив, по њиховом помирењу. У цркви  и данас могу  видети остаци фресака за које се мисли да су првобитне.

Порекло

Време грађења манастира  нигде није забележено у историјским изворима. Донедавно се веровало да се податак из студеничке повење  где се помиње  “Придворица и калуђерице у њој” може узети као ослонац  за њено датовање.  зато се и веровало  да је Придворица саграђена  кад и студеничка Богородичина црква, крајем XII века. То се слагало са предањем  да ју је подигао дворанин Стефана Немање. У међувремену  је доказано  да постојећа  студеничка повеља  није аутентична, већ да потиче из XVII или XVIII века. О историји Придворице  у средњем веку  нема писаних података, иако се она налазила не само на значајном  стратегијском положају, у средишту средњевњковне српске државе, већ и на важном подручју  за тадашње рударство.

Пре него што је  предузета  прва обнова цркве у XVI веку она је већ била у рушевинама. Тако велика разарања  могла су настати  у време првигх налета Турака у XV веку. Убрзо пошто је Моравичка жупа ушла у састав ослобођене Србије, 1833. године, старешина цркве прота Михајло Поповић, почео је другу обнову  1850. године.  До те обнове  црква је веома страдала, порушен је био велики део припрате, певница и бочних одељења олтарског простора, а није више постојао  ни горњи део  куполе с калитом. Радовима који су преузети  средином XIX  века цркви је дат облик  који је имала донедавно. Као тврди  археолог и историчар уметности  Михајло Валтровић црква је у току те обнове изгубила и оно мало животиса што се до тада у њој сачувало.

Придворица данас

Проглашењем  региона планине Голија парком природе, Манастир Придворица  и његова околина ушли су у састав Резервата биосфере, који тако добија н азначају  на више начина, па самим тим и за развој туризма. Ова чињеница даје манастиру шансу за потпуно нови живот, а то се доказује подацима да све више људу  посећује манастир, а становници околних села окупљају се приликом значајних црквених празника. Највише их је на манастирску славу – Свето Преображење (19.августа).

- рекламе -
Сортирај по:   новији | страији | највише гласова
Blazenka Dragicevic

U moje vreme kad je moj kum Miladin bio pop i staresina,to je bila crkva u kojoj sam se i krstila i svakog Preobrazenja pricestila.

wpDiscuz