ПРЕЖИВЕО ГРОМ А ДАНАС ЗДРАВИЈИ НЕКО ИКАДА

0
- рекламе -

ТЕПЕЧЕ – Славомир Маричић (72) из села Тепече изнад Ушћа на Ибру, невероватним сплетом срећних околности, пре двадесет година преживео је удар грома. Данас се каже осећа здравије него икада, а громове је почео изузетно да поштује.


У овом краљевачком крају, у брдима изнад долине Ибра, муње и громови нису непознаница за мештане. Ковитлање облака изнад клисуре услед јаких ваздушних струја, зна да донесе невреме „из ведра неба“. Славомира Маричића из Тепеча ударио је гром док је копао у њиви. Прво је ударио у врх мотике а онда се преко држала спустио низ његово тело. Славомир је истог тренутка пао у несвет уз тешке опекотине које је задобио. Тек после сат времена, његова жена Миленка и други мештани су дотрчали до њега. Закопали су га у земљу и указали му прву помоћ како би га допремили до болнице у Краљеву, удаљене чак 85 километара.

- рекламе -

– Радио сам у њиви сам. Дан је био топао, а облаци су се видели само према Новом Пазару. После неког времена почела је да пада нека кишица, и ја сам решио да кренем кући. Спустио сам мотику поред себе, и од тог тренутка сам имао прекид. Затим сам чуо жену како ме дозива, а мени у глави само одједном прође да сам се шлогирао. Почињу да долазе и други људи и одједном ме стављају у земљу и закопавају. Ја их питам шта то раде, и онда ми они кажу да ме ударио гром – каже Славомир.

Он каже да је само главом могао мало да се помера, а да му је тело било као да је „оковано у гвожђе“. Прича да је сат времена остао у земљи, и да је тада доживљао невероватне промене у глави и телу.

– Само сам се презнојавао. А у глави невероватан страх. Очи само иду лево десно. Након што су ме откопали, повели су ме кући, а онда ми се догоди да поново поченем да падам и да плавим по телу. Тада су ме поново закопали. Опекотине сам имао од рамена на доле. Ниједна длака није остала. Остао сам жив само захваљујучи гуменим чизмама које сам имао на себи – прича овај данас витални Тепечанин.

И успео је Славо да се опорави, а данас, после скоро две деценије од догађаја, каже да се осећа здравије него икада.

– Добро се осећам. Радим на њиви, чувам стоку. А громове сам почео да поштујем. Сваки пут када загрми сетим се тог дана у њиви и схватим да сам један од ретких људи који су преживели директан сусрет са громом. Када ме питају моји рођаци или пријатељи јел ме је страх, ја онда њих упитам да ли се они плаше. Јер, ја сам завршио са громовима. Чуо сам када је пукло, а многи други нису – објашњава кроз осмех Славомир.

Н. Божовић/Србија Видео

- рекламе -