ВЕЧНИ СТУДЕНИЧКИ КАМЕН

7
- рекламе -

СТУДЕНИЦА – Кроз историју студенички крај познат је као извор висококвалитетног  мермера беле боје, изванредног сјаја и изузетно добрих физичко-механичких особина.


Још од средњег века студенички мермер користио се за израду и украшавање цркава и манастира.  Традиција вађења мермера и вештина обраде мере се вековима а тајне каменорезачког заната преносе се са колена на колено. Поред многобројних манастира и цркава на све ово указују и многобројни мајдани, како их мештани зову. Један од најпознатијих у овом крају је и каменолом подно планине Радочело а налази се изнад села Годовић где су генерације и генерације трагале за здравом сировином, где су рађени  не само поткопови  већ и дубоки експлатациони бунари који представљају чудесан призор.

- рекламе -

Према предању  које смо чули од мештана, каменорезачки занат у студенички крај донели су мајстори са приморја из Дубровника и Котора. Природно богатство овог краја белим мермером запазио је и сам Стефан Немања и 1186. започео изградњу  Богородичине цркве у Студеници. Оде студеничког мермера подигнуте цркве Јелене Анжујске у Грацу, Павлица, Никољача и Сопоћани док је студенички мермер нашао место и уградњу Ђурђевих ступова, Mилешеве и неколико косовско-метохијских задужбина.

Између два светска рата студенички камен експлатисала је италијанска фирма “Дорије” док данас у овом крају постоји  неколико приватних радионица за обраду мермера и гранита. Данас се студенички мермер користи сасвим ограничено и углавном служи за израду надгробних споменика. На тржишту се могу наћи две врсте: ситнозрни (бела студеница) и крупнозрни (кристалино).

Од југоисточног подножја  планине Радочело, преко Врха и Годовића па све до Беле стене, Брезове и Гуштерица испод којих пресеца лук реке Студенице улазећи преко Испоснице и Савова у планински појас Чемерна може се пронаћи студенички мермер.

Почетком шездесетих година Индустрија и рудници мермера и гранита “Украс” из Новог Пазара отворила је неколико копова мермера у овом крају па је студеничким мермером обложено и неколико познатих објеката у земљи и иностранству од којих  ваља истаћи: Палата Србије, зграда Политике, Привредна комора Србије, хотел Метропол, медицински факултет у Новом Саду, дом привредника у Суботици…  Извожен је у Италију, бившу Чехословачку, СССР а уграђен је и објекте Светске изложбе у Њујорку.

Последњих година студенички мермер највише се експлатише у облику камених плоча и резаних делова који се углавном користе за облагање фасада и тротоара као и украсних детаља ентеријера и екстеријера. Веома је популаран и тражен и као такав нашао је широку примену у свим деловима Србије.

“Студенички камен је доста тражен и продаје се свуда. С обзиром да је доста нас остало без посла и да је доста  незапослено, могу да кажем да од овог камена многе породице у овом крају живе”. – каже нам радник ког смо затекли у једном од студеничких каменолома.

- рекламе -
Сортирај по:   новији | страији | највише гласова
Nikola Sremuš

Placaju li porez ili bilo kakve dadzbine drzavi ti sto vade ploce i seku kamen ili samo trpaju u svoje dzepove velike pare koje zarade?

Milan Milosavljevic

…trpaju normalno u svoje dzepove…sta mislis otkud oni silni mercedesi po Studenici..:)

Slavko Markovic

Jos samo drzavi treba da daju

Zika B Kojic

Milan Milosavljevic #Ko o cemu Baba o palacinjcima,tako i vi g-dine.#

Ratko Dugalić

Poznat jos u 12 veku od koga je i sagradjen manastir i poznati majstori jos u to vreme i ostali do danas takvi

Natalija Nataly

A sto da plaćaju onima koji bacaju pare na Fontane i Beograd na vodi?

Srbija News

Pravo bogatstvo Srbije

wpDiscuz