ЗАБОРАВЉЕНА БИТКА КОЈА ЈЕ СПАСИЛА СРБИЈУ

0
- рекламе -

ЧЕМЕРНО – Неколико стотина људи присуствовало је у Недељу 10.августа, парастосу изгинулим ратницима Студеничког одреда Дринске дивизије, који су животе положили на олтару отаџбине 11. новембра 1915. године у битци на врху Чемерна. Подаци говоре да је у овом важном боју страдало око 2000 српских и 625 аустро-угарских војника.


Битка на Чемерну- парастос

Значај ове неправедно заборављене битке је у томе што је она успорила напредовање непријатеља према Студеници, чиме је осигурана одступница Србија за повлачење преко Албаније и Црне Горе. Крајем 1915. године српска војска је била у дефанзиви, нападнута са три стране, а краљ, команда, главнина војске и много народа налазили су се на подручју Рашке док су наши јунаци одолевали Аустро-Угарима на Чемерну. То је била последња одбрана, којој је претходило неколико мањих сукоба на троглаву, Јелици, Врановцу и другим местима на потезу од Краљева ка Студеници.

- рекламе -

Према речима историчара Јована Радовића Србија је спасена на овом планинском врху. На такозваном југозападном фронту, у одбрани краља, отаџбине и темеља српске државе, биле су Прва и Друга армија, са око 36 000 људи од Александровца до Ивањице. На Чемерну је дејствовало 17 600 војника, а око 4500 волова и коња вукло је топове. Са нашег подручја борили су се Студенички одред, Ужичка војска, друго и трећепозивци из Ужица, Косјерића, Пожеге, Ариља и делом, Ивањице, објаснио је он.

Aустријанци сахранили своје, кости српских војника још увек разбацане по планини

Тог 11. новембра 1915. године пао је снег преко метра. Аустријанци, предвођени генералом Кевешом изгубили су 625 људи које су покопали када је окопнио снег, а када су се промениле политичке прилике, 1935. године платили да се ископају и пребаце у отаџбину. А кости наших предака још су расуте по овој планини. Никада није направљена листа погинулих, никада ни један војник није достојно сахрањен. Зато је крајње време да се тај проблем заборава и срамоте реши. Архитекта Алекса Маричић из нашег удружења Братство Јован Бојовић дао је предлог за спомен костурницу, а захтев за изградњу поднели смо Министарству за рад и социјална питања и Војсци Србије, додао је Радовић.

Битка на чемерну- парастос 1

На Чемерну су и данас видљиви остаци ровова, који сведоче о страдању српских одреда који су штитили одступницу државном и војном врху, војсци и народу и тако, омогућивши њихово уништење и дајући значајан допринос очувању и каснијем васкрсу државе српске након албанске голготе и Солунског фронта.

На скупу је донета одлука да се о стогодишњици битке, 2015. испод војничког крста сагради спомен-капела, где ће бити постављене мермерне плоче са именима погинулих, која буду пронађена у архивама.

Обележавање 99. годишњице битке на Чемерну организовали су потпомци погинулих ратника Студеничког одреда Дринске дивизије и Ужичке војске, братство „Јован Бојовић“ из Краљева, удружење „Краљевина Србија“, породица Розгић и мештани села Осоница, град Краљево општине Ивањица и Лучани и многобројни поштоваоци краљевских ратника Србије, Надибра, Драгачева, и Старог Влаха.

 

 

ИЗВОР ИНФОРМАЦИЈЕ: glaszapadnesrbije.rs

- рекламе -