СТУДЕНИЦА – По хришћанском веровању, васкресењем Господ је показао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења његови су се ученици налазили за трпезом. Тог дана им се Христос поново јавио и рекао: „Идите по свему свети и проповедајте Еванђелије сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.“
Да би у томе успели Христос им је обећао Духа Утешитеља, и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли пренијети Христову веру у свет и тиме људство спасавати у вери – одатле назив Спасовдан. Подигнутих руку Христос је ученике и благословио након чега се почео узносити на небо – Узнесење, тако се, завршивши дело спасења, вратио Богу на небесима.
Многи обичаји о Спасовдану сачувани су још од предхришћанских времена. Био је то празник колико ратара, толико и сточара. Божанство Спас је имало улогу заштите и спасења, те му се народ обраћа молитвом: “Свети Спасе – спаси душе наше!”
На Спасовдан мушкарци се не брију, жене се не умивају и дјеца не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године.
Један од обичаја у студеничко – ибарском крају, везаних за овај празник, је да се на данашњи дан праве дрвени крстићи који се постављају свуда по ливадама и њивама како би година била што роднија и како би се летина сачувала од временских неприлика.
