ГОКЧАНИЦА – Миграција стновништва са овог подручја условила је да је све мање ђака који похађају школу на територији Гокчанице.
Основна школа у Међуречију почела је са радом 1874. године и једна је од најстарих школа у Ибарској долини. Школа је све до 1961. године била четвороразредна а од школске 1962./63. школа постаје осмогодишња. Као самостална школа, са статусом правног лица и са три истурена одељења, у Поповој Реци, Борову и Предолу. Под називом Основна Школа „Бранко Радичевић“ она је радила све до 1970. године. Тада долази до реорганизације и ова школа је припојена Основној школи „Милун Ивановић“ у Ушћу, као њено истурено одељење. Нажалост, зуб времена учинио је своје тако да се стара школа налази у поприлично лошем стању.
У непосредној близини старе и оронуле школе налази се и новија школска зграда где деца похађају наставу и која је изграђена пре петнаест година.
“Поред ове школе постоји и школа у Борову, где има један ђак сад да пође у предшколско и школа у Предолу, која се нажалост урушила, па једини ђак који сад полази у први разред , мораће наставу да прати у приватној кући коју је школа изнајмила за своје потребе.” – каже нам Жељко Стефановић, председник Месна заједнице Гокчаница.
Осмогодишњу школу у Међуречју похађа осморо ђака, а након петнаест година, ове јесени ће по први пут школа у Предолама примити једног ђака који ће наставу похађати у приватној кући коју је школа изнајмила за ове потребе.
Nažalost, sela nam polako zamiru!
Nije jedina svugda sela odumiru
Penzioneri u skole ne idu a drzava mlade tera iz sela.