АЛАРМАНТНО: МЕСТО КОЈЕ ОСТАЈЕ БЕЗ ШКОЛА И ЂАКА

- маркетинг -

ГОКЧАНИЦА – Кажу да је највећа несрећа за једно место када остане без школе и ђака. Управо је такав случај у месту Гокчаница у којој је све мање ђака а све више порушених школа.

Миграција становништва са овог подручја условила је да је на територији Гокчанице све мање ђака који се могу избројати на прсте обе руке. С друге стране све је више напуштених и урушених школа у којима је школско звоно заувек утихнуло.

Школа у засеоку Предоле отворена је 1949. године и најстарија је школа на подручју Гокчанице. Старији мештани кажу да је у срећнија времена овде све врвило од дечијег жагора и да је ову четворогодишњу школу давно похађало преко 60 ученика из овог дела Гокчанице.

Нажалост, данас запуштена и са урушеним кровом  само подсећа на давна, боља времена. Затворена је пре пет година а зуб времена је начео пре три године  кад се кров урушио под теретом снега.

“У Предолама има само два ђака, брат и сестра који наставу похађају у изнајмљеном објекту, тачније викендици једног од мештанина који не живи више ту. Дечак је предшколац а девојчица други разред” – каже нам један мештанин Предола.

Прошле године затворена је и школа у Борову  која је била четворогодишњег степена због само једног детета које је требало да похађа наставу.

Ништа боља ситуација није ни у “централној” осмогодишњој школу која се налази у Међуречју и која је донекле колико – толико пристојног изгледа , изграђена 60-их година. Друга зграда је саграђена крајем 19. века и такође није више за употребу.

Интересантно је за ову школу да је од 1875. па све до 1970. године егзистирала као самостална основна школа са својим издвојеним одељењима у Поповој реци, Предолама и Борову, када је припојена матичној основној школи у Ушћу и добила статус осморазредног издвојеног одељења. Нема мокри чвор у згради, већ пољски тоалет и чесму у дворишту. Грејање је пећима на дрва.

Школа у Међуречју тренутно броји само пет ученика и прети јој гашење идуће године тако да ће подручје Гокчанице убрзо остати без школа и без ученика.

“Нема ђака. Сад нас има само петоро у целој школи па кад одемо нас троје у средњу, затвориће се па ће морати у Ушће” – каже за Студеница Online, Марина Вукомановић уценица осмог разреда школе у Међуречју.

Села полако остају пуста, гашење школа прекида  и  гаси сваку наду у тим малим срединама да ће се било шта променити на боље.

- маркетинг -