АРХЕОЛОЗИ НА ТРАГУ НАЈСТАРИЈЕГ СРПСКОГ ВОДОВОДА (ВИДЕО)

0
- рекламе -

У време када је грађен, студенички водовод је био веома захтеван инжeњерски подухват. Дужине готово два и по километра, са могућа три-четири каптирана извора, пролазио је кроз дубоко усечену долину Долачког потока.


Рађен је од студеничког мермера. Ако археолози успеју да утврде да је настао у освит државе Немањића, то ће бити сигурна потврда да је то најстарији српски водовод и значајно хидротехничко достигнуће на простору југоисточне Европе тог времена.

Приликом истраживања мањег обима на простору Парка природе „Голија“ 2018. године, археолози краљевачког Завода за заштиту споменика културе дошли су до изузетно важног открића за нашу средњовековну историју. Пронађени су остаци каменог водовода који је водио ка Студеници, једном од најзначајнијих српских манастира, рекла је археолог Марија Алексић Чеврљаковић.

- рекламе -

Подсетимо, манастир Студеница је задужбина Стефана Немање, родоначелника династије Немањића, а поред Богородичине цркве, његове задужбине, манастирски комплекс дозиђиван је и у време краљева Радослава и Милутина.

Средствима Министарства културе и информисања Републике Србије у зимском  периоду  2019. године извршена је теренска проспекција и снимање модерном LIDAR технологијом. 

Том приликом је установљено да се манастирски водовод, за који се претпостављало да се простире у дужини од око 800 метара од манастира, заправо протеже у дужини од око два и по километра. Међутим, остало је нејасно где се тачно налазила почетна каптажа у селу Долац, и који је тачан положај последње партије водовода од око 200 метара испред самог манастирског комплекса. 

LIDAR технологија

Реч је о методи детекције ласерским скенирањем из ваздуха којом се откривају промене на самој површини терена и добијају подаци како о природној конфигурацији терена и вегетацији тако и о објектима који су настали као последица људске активности у даљој или ближој прошлости. Метода је изузетно погодна за откривање архитектонских остатака које није могуће приметити голим оком због специфичне конфигурације терена или бујне вегетације. Веома је прецизна, али и скупа.

 

Археолог Војкан Милутиновић, руководилац археолошких истраживања, каже да је у питању врло интересантно технолошко сведочанство из средњег века, које је јединствено не само на простору Србије већ и југоисточне Европе. Поређења ради, Дубровник је добио водовод тек у 15. веку и о њему постоји обимна историјска документација. Нажалост, ми немамо податак када је тачно студенички водовод изграђен, али се то сигурно догодило у средњем веку, будући да је грађен од студеничког мермера, материјала који је у том крају доступан у изобиљу (у питању су камени сегменти).

То је био изузетно захтеван хидротехнички подухват за то време. Не можемо прецизно да кажемо да ли је водовод изграђен у 12. или 13. веку, значи у време изградње манастира или нешто касније, али највероватније да су у питању та два века, будући да су се у 14. веку у Србији градили керамички водоводи. У технолошком смислу, њих је далеко лакше направити, пошто је израда керамичких цеви у калупима бржи и једноставнији процес од клесања бројних камених сегмената, такозваних кораба, и њиховог међусобног уклапања.

Предвиђена је и друга фаза истраживања, током које ће се класичном методом археолошких истраживања потврдити позиција водовода на деоницама где се водовод јасно не види. Друга фаза истраживања је планирана за 2021. годину уколико је Министарство културе подржи на конкурсу.

Тако бисмо, уз најстарији сунчани сат у Србији, који је смештен уз јужни портал Богородичине цркве, где сенка не пада на бројке већ на слова, добили и сведочанство о најстаријем српском водоводу манастира, који је УНЕСКО још 1986. године уврстио у светску баштину.

 

ИЗВОР ИНФОРМАЦИЈЕ: РТС

- рекламе -
ПРЕДХОДНА ВЕСТСНЕЖНИ ПОКРИВАЧ У СТУДЕНИЧКОМ КРАЈУ И ДО ПОЛА МЕТРА
СЛЕДЕЋА ВЕСТУДЕС КОД УШЋА