СТУДЕНИЦА – Славко Котуровић, ученик шестог разреда Основне школе „Стефан Немања“ у Студеници код Краљева, сваког дана од свог села подно планине Чемерно до школе и назад препешачи 14 километара док преостали део пута прелази аутобусом.
По лошем времену и зими, у касну јесен и зими, кад су дани краћи, студеничког ђака пешака прати отац Раде, а пас Вучко свом младом домаћину свакодневна је друштво у одласку у школу и у повратку кући.
Раним устајањем, кратким припремама и још понеким родитељским саветом и упозорењем па у ноћ на дуг пут до школе, тако почиње сваки дан тринаестогодишњег Славка Котуровића из врлетног засеока Рудине на обронцима Чемерна.
„Кад идем у школу сваког дана устајем у пет сати. Брзим ходом до аутобуса потребно ми је нешто више од сат времена, а по снегу и киши и више, некада и сат и по. У време кишних дана путем је блато, макадам изрован, а тек зими, по снегу који у овом планинском крају често буде већи од једног метра, тада је најтеже“, каже млади горштак Славко.
Славков отац Раде, навикао је на раноранилачки живот. Ранијих година, баш као Славка, до школе је испраћао и троје старије деце. Две кћерке и сина.
„Планина је пуна дивљих животиња-дивљих свиња, вукова. Пре неки дан у снегу смо нашли траг великог медведа и мој старији син мобилним телефоном снимио је отисак медвеђе шапе, тако да морам да пратим Славка. Путује ноћу, враћа се касно и опасност из планине стално вреба. Кад напада снег прво ујутру морам да трактором рашчистим пут да би мој син кренуо у школу“, прича Раде.
Без обзира на оштру климу, излокани планински макадам, студенички ђак пешак уз батеријску лампу лако осваја планинско у друштву верног пса Вучка који помно прати сваки корак свог младог домаћина. У освит зоре, после петог километра пешачења Славку се придружује Кристина Филиповић. Школса другарицам из студеничке основне школе. Она и Славко су једини ученици у целом крају.
„Добро ми дружење, да време до аутобуске станице брже прође. С Катарином причам о школи, задацима, плановима за будућност. Она је годину дана старија, иде у седми разред и сваки њен савет ми добра дође“, каже Славко.
До доласка аутобуса Славко увек исприча и по неку догодовштину с пута, о честим сусретима с дивљим животињама. Жеља му је да успешно заврши школовање и постене телевизијски сниматељ, да забележи лепоте свог села, али и нимало лак живот оно мало његових преосталих мештана.
ИЗВОР ИНФОРМАЦИЈЕ: rts.rs/
Bravo za ovog dečaka.