Србија ради приватне користи инвеститора уништава своју природу. Полекол поднео жалбу Бернској конвенцији због изградње МХЕ на Студеници.
Организација за политичку екологију Полекол поднела је жалбу Бернској конвенцији због планиране изградње мале хидроелектране Градина на реци Студеници, упозоравајући да ће овај пројекат угрозити заштићена станишта и врсте од међународног значаја.
Студеница је кључни део Парка природе Голија и Резервата биосфере Голија-Студеница, који је под заштитом УНЕСЦО-а од 2001. године и кандидат за Емералд подручје.

Инвеститор Хидро-Мин из Чачка планира да изгради хидроелектрану Студеница С4-Градина капацитета 2.160 МW, подизањем бране високе 30 метара и стварањем акумулационог језера дужине 1,4 километра на територији Града Краљева, између насеља Ушће и манастира Студеница.
Брана – смртна пресуда за биодиверзитет Студенице
Еколози упозоравају да ће изградња бране угрозити ретке и заштићене врсте, укључујући поточну пастрмку, поточну мрену, пеша и малог вретенара, док ће поточни рак и крестасти мрмољак, заштићени на европском нивоу, готово сигурно нестати.
Такође, река је станиште ретких врста лептира, као и медведа, вука и видре. Брана би уништила и специфичну вегетацију обала планинских река, попут врба, храстова и јасенова, који су у Србији присутни, док их у ЕУ готово више нема.
„Реке су крвоток природе. Када се оне преграде, долази до еколошког колапса“, упозорава Андријана Мићановић, биолошкиња из Полекола.

Неопходна хитна реакција међународних институција
Организација Полекол је, у сарадњи са грађанима и еколошким удружењима, раније поднела иницијативе за мораторијум на изградњу МХЕ у Краљеву, али су надлежни то игнорисали. С обзиром на то да су у Србији исцрпљена сва институционална средства, жалба је упућена Сталном комитету Бернске конвенције, уз захтев да се пројекат одмах заустави.
„Тражимо од Бернске конвенције, ИУЦН-а и УНЕСЦО-а да изврше притисак на Владу Србије да заустави пројекат, заштити угрожене врсте и укључи Студеницу у Емералд мрежу“, изјавио је Страхиња Мацић из Полекола.
Очекује се да ће Комитет хитно реаговати, како би спречио девастацију једног од највреднијих природних бисера Европе.