БЕЗ ДОБРЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ НЕ МОЖЕ СЕ ЕФИКАСНО ОБНОВИТИ ЖИВОТ НА СЕЛУ
Недавно су представници удружења ’’Евроконтакт’’ из Крушевца обишли по три села на територији градова Краљево и Крушевац са циљем да утврде како се живи у нашим селима, са којим проблемима се сусрећу мештани и на који начин би организације грађанског друштва могле да помогну да се ситуација поправи.
’’Обишли смо три села на територији Града Краљева: Ђаково, Милочај и Сирчу. Сва три села су различита по положају, величини и проблемима која имају. Разговарали смо са мештанима, прикупили одређене податке о селима и идентификовали кључне проблеме. У наредном периоду ћемо анализирати прикупљени материјал и покушати да им помогнемо да се неки проблеми реше, а има оних који не захтевају нека значајнија средства већ је довољна само добра воља надлежних’’, каже за КРАЉЕВО ОNLINE Ненад Крстић, председник удружења ’’Евроконтакт’’.
Представници ’’Евроконтакт’’-а су истакли да носе веома позитивне утиске из ових села. Мештани били веома добронамерни и заинтересовани да разговарају са њима и обезбеде све што је било потребно. Њихов утисак је да су генерално руралне средине у великом проблему, може се рећи у скоро целој земљи. Демографске тенденције, међу којима су најважније смањен број новорођених и укупног броја становника, старење становништва и велики број старачких домаћинстава на селу почели су да угрожавају витални потенцијал нашег народа. Некада су села била генератор нашег раста и развоја, а сада се боре за голи опстанак. Колико је ситуација алармантна најбоље се може видети у Ђакову, које је пре само педесет година имало преко 50 ученика, а сада већ дуже време основна школа не ради јер нема више деце.
’’Када смо у Ђакову разговарали са човеком који је радио на обнови куће у којој је рођен и одрастао, истакао нам је да је та кућа некада била у центру села. Колегеница Јелена и ја смо се само збуњено погледали јер у кругу већем од сто метара у пречнику нисмо видели ни један једини објекат, само неколико камених темеља као успомену на куће у којима се некад живело и којих више нема, “ додаје Крстић.
Велики проблем, заједнички за већину села, јесте лоша инфраструктура која умногоме утиче на квалитет живота мештана. Широко су присутни проблеми са квалитетом струје и енергетске мреже, водовод имају нека села, нека не, канализацију углавном немају, организовано одношење смећа такође, путеви зависе од села до села и од године до године.
Саговорници из Евроконтакта су истакли да се без добре инфраструктуре не може ефикасно да обнови живот на селу. Недавно су обишли нека рурална подручја у Словенији и, како кажу, ситуација није за поређење јер су словеначка села веома урадна, лепо сређена, имају одличне путеве и другу комуналну инфраструктуру па није за чуђење што се много словенаца одлучује да живи на селу уместо у граду јер су, како кажу, „њихова села више налик градовима у природи“. Код нас ће морати дуго и стрпљиво да се ради на побољшању услова живота на селу да би људи у већем броју одлазили да тамо живе и на тај начин допринели да села поново добију неку перспективу.
Ова активност је спроведена у оквиру пројекта Националне коалиције за децентрализацију под називом ’’Наше место у Србији’’. Овај пројекат је добио подршку Владе Швајцарске кроз пројекат ’’Заједно за активно грађанско друштво – АЦТ”, који спроводе Helvetas Swiss Intercooperation СРБ и Грађанске иницијативе из Београда.
