СРБИЈА – Манастири у Србији који су под заштитом су Ђурђеви ступови, Сопоћани, Студеница, Велики Дечани и Грачаница као и цркве Пећка патријаршија, Богородица Љевишка и црква светих апостола Петра и Павла.
Први је на листу светске културне баштине ушао споменички комплекс Стари Рас. Овај комплекс обухвата манастире Ђурђеви ступови и Сопоћани као и цркву светих апостола Петра и Павла код Новог Пазара као најстарији активан храм у Србији. Споменички комплекс Стари Рас је на листи УНЕСЦО-а од 1979. године.
Манастир Ђурђеви ступови је један од најстаријих манастира који се налази на брду изнад Новог Пазара, и посвећен је светом Ђорђу. Манастир је у XII веку подигао велики жупан Стефан Немања. Кроз историју овај културно историјски споменик је 300 година био у рушевинама и 40 година се обнављао, данас је углавном обновљен.
Сопоћани – дом Свете Тројице подигао је Краљ Стефан Урош I у XIII веку недалеко од Новог Пазара. Фреске овог манастира се сматрају ремек делом уметности и због тога овај културно историјски споменик има светску славу.
Манастир Студеница – је наш други културно историјски драгуљ који се уписао на листу светске културне баштине, седам година након споменичког комплекса Стари Рас. Ово је један од највећих и најбогатијих манастира СПЦ, који је подигао Стефан Немања у XII веку. Студеница је такође позната у светским уметничким круговима по богатој колекцији фресака из XIII и XIV века.
Високи Дечани – манастир који је УНЕСЦО ставио под своју заштиту 2004. Године, представља задужбину Краља Стефана III Дечанског и Цара Душана, а градња је завршена у XIV веку.
Грачаница, Пећка патријаршија и црква Богородица Љевишка на листу светске културне баштине уписане су 2006.године.
Манастир Грачаница датира из XIV века, саградио га је српски краљ Милутин и посветио га је Успењу Пресвете Богородице. Манастир, који се налази на десетак километара од Приштине, сада је не само духовно већ и национално и политичко седиште српаског народа који живи у овим крајевима.
Пећка патријаршија је скуп цркава надомак Пећи поред Пећке Бистрице. Настала је у XIII веку, а значајан је спемник српске прошлости јер је дуго била седиште српских епископа и патријарха. Она је окупљала учене теологе, књижевнике и уметнике и зато данас чува значајну уметничку заоставштину.
Богородица Љевишка је црква у Призрену, задужбина је краља Милутина из XIII века. Ову цркву су Турци у XVIII веку претворили у џамију, али је током педесетих година прошлог века рестаурирана и повраћене су фреске велике уметничке вредности.
Такође, у оквиру програма „Памћење света“ организације УНЕСЦО, у Светски регистар културне документационе баштине, из Србије су уписани Архив Николе Тесле (2003), а потом и Мирослављево јеванђеље (2005).
Још пет културних монумената из Србије су пријављени за листу УНЕСКА, и то су: Јустиниан Прим (Царичин град), Манастир Манасија, градови – тврђаве на Дунаву Бач и Смедерево, и Рајачке пимнице код Неготина.
ИЗВОР ИНФОРМАЦИЈЕ: pressonline.rs/
