22 C
Kraljevo
субота, 08. фебруар 2025.
More

    Објављено

    Последње вести

    МАЛИНАРИ НЕ МОГУ РАЧУНАТИ НА БОГАТ РОД, АЛИ ИПАК ПРИЖЕЉКУЈУ ПРИСТОЈНУ ЗАРАДУ

    - маркетинг -

    БЕОГРАД – Киша, мајски снег и зараза десеткују приносе. Произвођача би 250 динара за килограм. За мање од месец дана берба малина биће у пуном јеку, а већ је извесно да ће род на укупно 15.000 хектара у Србији под црвеним златом – ове године значајно подбацити.


    Агрономи су сложни, превише влаге, поремећен циклус опрашивања, снег усред маја, заражени засади, лош садни материјал и недостатак заштите у фабрикама под отвореним небом, узеће свој данак. У најбољим годинама, наши пољопривредници су са више од 100.000 убраних тона овог јагодичастог воћа били светски шампиони, али ће ова сезона бити далеко испод жељене.

    МАЛИНАРИ НЕ МОГУ РАЧУНАТИ НА БОГАТ РОД, АЛИ ИПАК ПРИЖЕЉКУЈУ ПРИСТОЈНУ ЗАРАДУ • Студеница Online

    Српске малине, нарочито оне из ариљског краја, због поднебља у коме се гаји, јединствене су у свету по квалитету. Ова предност често се „истопи“ због „више силе“ и лошег третмана у засадима, па се може очекивати да ће Пољска још једном преузети примат на глобалној малинарској пијаци. У игри је још и Чиле, одакле малина на тржиште стиже пре српске, а ту су и „мали“ у овом послу, попут Шпанаца, однедавно Бугара и Мађара…

    – Српска производња малине је у дугорочном и акутном проблему. Велика количина кише и мајски снег утицали су на комплетно стање: засади се суше и биће све лошији у годинама које долазе, код већине пупољци су измрзли па је нестала „прва рука“ рода, снег је изломио родне гране, а временске неприлике погодују и ширењу бактеријског псеудоминаса. Ову болест, која је ухватила маха, тешко је искоренити – истиче Андрија Радуловић, агроном-воћар из пољопривредне Стручне саветодавне службе у Ужицу.

    Србија ће и даље имати озбиљне количине малине, али она „путује“ у Европу као сировина за индустријску прераду. Покушаји да се она, макар у мањим количинама, као свежа пласира у рафове трговинских ланаца, и да се „код куће“ прерађује у финални производ прехрамбене индустрије са вишом ценом – до данас нису заживели.

    Наредних дана, а то је већ традиционално, почеће између произвођача и хладњачара „рат“ за откупну цену малине, али засада нико о њој не спекулише. Тек ће понеко, стидљиво, пожелети 250 до 300 динара за килограм, колико да „покрије рад и трошкове“. Цена ће ипак зависити од количине рода и интереса свих у малинарском ланцу, а то су: банке, хладњачари (откупљивачи), извозници, произвођачи и најамна радна снага.

    – Сви лоши фактори утицаће да род буде од 30 до 40 одсто мањи од прижељкиваног. Чим је после кише грануло сунце, бројни засади су почели да се суше. Надамо се да ће нас макар правична цена сачувати – каже Драган Богдановић, председних ариљског удружења произвођача „Виламет спас“ – Било би добро да успемо да наплатимо коштање хемије, горива, берача, али и свој рад…

    У Ступчевићима, Вигњишту, Богојевићима, Латвици, Миросаљцима, Драгојевцу, Трешњици код Ариља, у селима око Ужица, Пожеге, Бајине Баште, Косјерића, Ивањице, Нове Вароши и Пријепоља, на први поглед, док се берба ближи, види се да малињаци нису у сјајном стању.

    МАЛИНАРИ НЕ МОГУ РАЧУНАТИ НА БОГАТ РОД, АЛИ ИПАК ПРИЖЕЉКУЈУ ПРИСТОЈНУ ЗАРАДУ • Студеница Online

    За мање од месец дана, широм западне Србије у засадима ће се наћи око 15.000 берача, а највише ће их бити у ариљском крају. – Извоз угрожава и „норовирус“ јер у засадима, током бербе, често нема обезбеђеног „мокрог чвора“ за одржавање личне хигијене берача, а још већи проблем је транспорт. Гајбе пуне рода се тако нађу на тракторским приколицама које нису дезинфиковане. На светском тржишту се сваки пропуст скупо плаћа – упозоравају агрономи. – Такође, треба покушати ревитализацију засада, надокнадити азот који је кишница испрала, прихранити земљиште и биљке после анализа, обезбедити одводњавање натопљених парцела и уочи сезоне града поставити заштитне мреже…

    ДАЛЕКО ОД РЕКОРДА

    ПРЕМА подацима Министарства пољопривреде, прошла година била је по приносима успешна за српски малинарски ланац. Извезено је 110.000 тона, а остварена је добит тешка 280 милиона долара. Ова година, већ је извесно, биће далеко лошија. Србија иначе производи четвртину укупне светске количине „црвеног злата“, али прерада овог воћа и трговина финалним производима код нас скоро да не постоји.

     

    ИЗВОР ИНФОРМАЦИЈЕ: novosti.rs/

    - маркетинг -

    Последње вести

    - маркетинг -

    Ако сте пропустили

    - маркетинг -