ГОКЧАНИЦА – Да би се проучила рударска прослост Гокчанице, мора да се познаје прошлост познатог средњовековног рудника Плане.
Као велики познавалац прошлости Плане сматра се др Василије Симић,који је у току 1954. године теренским истразивањима дошао до врло занимљивих података о Плани као срдењовековном рударском насељу. Он је утврдио да је Плана била привредно средиште целог региона, да је била на челу копаоничких рудокопа где су рударство и привреда метала били веома развијени још од XII века. На основу материјалних остатака Симић је утврдио да је у Плани било насеље од око 600 густо збијених кућа ,где је живело око 5000 људи, а и да је постојала колонија дубровачких трговаца који су имали своју цркву.
У Плани је била експлоатисана и прерађивана руда злата,сребра,олова и бакра док је руда гвозђа вађена у Рудњаку,Заступљу и Предолама (Металица). Велики проблем за топионичаре руде у Плани био је недостатак воде због велике надморске висине на којој се налази Плана (од 920 па до 980м), па је она довођена цевима од печене глине и ливадама чак из Колске реке, са удаљености од око 6 км. Водена снага је била потребна у топионицама ради окретања кола, ради искивања метала или испирања златоносних зрнаца.
Др Симиц је утврдио да је у Плани било око 150 км подземних рударских ходника,а верификовано је у том реону 58 топионица(самокова). Од тога било је 10 топионица гвоздене руде, 4 бакарне и 44 оловних. На Колској и Кривој реци било је 34 оловне и једна топионица гвозђа јер су оне биле богате водом током целе године.Најнижа топионица на Колској реци налазила се на 670 м надморске висине а највиша на 1240 м. На Кривој реци, десној притоци Колске реке,било је 7 топионица па се читав тај простор између Криве и Колске реке и данас назива Кола. Једна топионица бакра била је на Црвањској реци док су топионице гвозђа биле на Рудњацкој, Предолској и Поповој реци.Гвоздена руда није вађена у Плани због лошег квалитета, тј. због присуства велике количине мангана,па је експлатисана много квалитетнија руда у области Гокцанице, у Рудњаку, Заступљу и Предолама.
Гвоздена руда из ових рудника била је богата никлом који побољшава особине добијеног гвозђа. Др Симић истражујући трагове рударства у Рудњаку утврдио је да се рудник налазио изнад садашњих сеоских кућ а, а топионице су биле испод, у Рудњацкој реци. И сада се терен где је копана руда зове Цеови, а рударских окана је било око 25. Добро сачувана окна налазе се и са западне стране брда на коме се налази Чолићки забран. Примерак руде који је анализирао Симић имао је 48% гвозђа и 2% никла. Три топионице су биле на Рудњацкој реци на малој удаљености једна од друге,а четврта је била на Преснаћком потоку, десној притоци Рудњачке реке. Он је такође утврдио да се на пола километра удаљености од последњих кућа у Предолама налазе 4 троскиста где су биле топионице гвожђа,на месту које се зове Селиште. За рад ових топионица коришћена је вода са Предолске реке. Као и у Плани и овде се налазе остаци две цркве ,од којих је једна била католичка, што нам говори да су ту живели поред рудара и топионичара и трговци који су откупљивали рударске производе.
ЖС
Hvala gospodinu koji je podsetio na taj kraj i bogatstvo koje poseduje plana