24. марта 1999. године, авиони НАТО војног савеза бомбардовали су Србију, а у ваздушним ударима који су трајали наредних 78 дана живот је изгубило између 759 и 4.000 особа
Само неколико минута након прве бомбе бачене на Србију, бомбардован је и војни аеродром Лађевци.
Краљево је, од 78 дана, колико је ваздушна кампања на Југославију трајала, 54 дана било мета бомбардера и крстарећих ракета. Према подацима Штаба за Цивилну заштиту Рашког округа, на територију наше општине у 172 напада бачено је више од 600 пројектила разних врста и разорне моћи. Касетне бомбе бацане су на Самаила, Бапско Поље, Копаоник… Оштећено је или уништено 1.750 објеката а повређено 37 цивила. У Краљеву су мете најчешће били војни аеродром Лађевци, касарна у Јарчујаку, Мрсаћ, Богутовац, Витановац, Цветке.
На подручју Рашког округа погођено је 2.436 кућа и 1.220 станова, оштећено или у згаришта претворено 12 школа, 7 здравствених станица, 2 дечја вртица и 24 привредна објекта. Уништена су четири релеја, а тешко је оштећено 6 путева и 20 друмских и железничких мостова. Пруга која Србију повезује са Косовом и Метохијом тешко је оштећена на 13 места.
Током бомбардовања Рашког округа повређено је 105 грађана, док је 12 погинуло од последица тешког рањавања. У краљевачкој општини, у Совљаку је повређено 7 лица, у Самаилима 3, Цветкама 2, Јарчујку 5, Витановцу 13. У ушћанском селу Жарче повређено је 7 лица, док је у Брвенику једно лице изгубило живот. Краљево је на ратиштима, у истом периоду, имало 41-ог погинулог борца.
Према процени званичних државних органа у бомбардовању је погинуло најмање 2.500 људи (према појединим изворима и 4.000) и 1.008 војника и полицајаца, док је рањено више од 12.500 особа, Фонд за хуманитарно право, међутим, наводи да је страдало 759 особа.
У Србији без Косова и Црној Гори погинуло је 180 цивила, 90 припадника Војске Југославије и пет припадника МУП-а Србије, наводи се у бази података.
Процењена штета причињена у нападима на војне, цивилне и привредне објекте, који су трајали 78 дана, такође варира, па тако експерти из Групе-17 током 2000. године износе податак о штети у висини од око 30 милијарди долара, док у јавности фигурира износ у висини од чак 100 милијарди долара.
Војна интервенција НАТО алијансе званично је окончана 11. јуна 1999. године, када је потписан Војно-технички споразум између Међународних безбедносних снага (КФОР) и владе Савезне Републике Југославије и Републике Србије у Куманову, 9. јуна 1999. године.
Напад на Савезну Републику Југославију, односно на Србију, извршен је без одобрења Савета безбедности Уједињених нација, а као разлог НАТО је навео хуманитарну катастрофу на Косову и Метохији и неуспех преговора о будућем статусу покрајине, који су вођени у Рамбујеу и Паризу.
Конкретан повод за почетак бомбардовања било је убиство 45 косовских Албанаца, мештана села Рачак, 15. јануара 1999. године, за које бројни извештаји тврде да су били цивили, насупрот тврдњама тадашње власти СРЈ да је реч о припадницима „терористичке банде страдалим у оружаним борбама са снагама безбедности“.
Након што је Скупштина Србије потврдила да не прихвата одлуку о страним трупама на својој територији и предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. године у 19 сати и 45 минута започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више места у Србији и Црној Гори.
Наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.
