СРБИЈА ОБЕЛЕЖАВА СРЕТЕЊЕ, ДАН ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ
Сретење Господње, које се обележава 15. фебруара, један је од најзначајнијих празника у српској историји, јер представља Дан државности Републике Србије. Овај датум има двоструки историјски значај – везан је за почетак Првог српског устанка 1804. године и доношење Сретењског устава 1835. године.
Први српски устанак
На Сретење 1804. године у Орашцу, под вођством Карађорђа Петровића, српски народ је подигао Први српски устанак против Османског царства. Овај догађај означио је почетак борбе за ослобођење и стварање модерне српске државе. Иако је устанак угушен 1813. године, постављени су темељи за коначну независност Србије.
Сретењски устав
На исти датум, 1835. године, донет је први српски устав – Сретењски устав, који је израдио Димитрије Давидовић. Овај устав је био један од најнапреднијих устава тог доба у Европи, јер је уводио демократска начела и гаранције људских права. Иако је убрзо укинут под притиском великих сила, остао је симбол борбе за слободу и независност.
Обележавање празника
Сретење је званично проглашено Даном државности Србије 2001. године. Овим поводом, сваке године у Србији се одржавају државне свечаности, полажу се венци на споменике устаницима, а највиши државни званичници додељују одликовања заслужним грађанима.
Осим што је државни празник, Сретење је и велики верски празник у Српској православној цркви. По народном веровању, тог дана се „срећу зима и лето“, а млади прогнозирају какав ће бити остатак године.
Сретење симболизује слободарски дух српског народа, истрајност у борби за независност и темеље модерне српске државности.
Поводом Дана државности Републике Србије, за све наше грађане нерадни дани биће субота 15. фебруар, недеља 16.фебруар и понедељак 17.фебруар.
