Тим научника потврдио је изузетан биодиверзитет реке Студенице током недавног теренског истраживања доњег тока. Пронађене су чак две врсте риба које раније нису евидентиране у реци, укључујући и строго заштићеног балканског вијуна. Међутим, над овим пределом надвија се претња изградње мале хидроелектране…
Током августа ове године, тим истраживача са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” отиснуо се на занимљиви теренски подухват. Њихова дестинација била је река Студеница, а циљ да се упознају са њеним биодиверзитетом.
Студеница је овом приликом још једном демонстрирала своју биолошку разноврсност: научници су први пут у овој реци пронашли рибе балкански вијун ( Sabanejewia balcanica) и бркица (Barbatula barbatula).
Вијун је строго заштићена врста. У питању је риба бледожуте боје и дугуљастог тела прошараног вертикалним пругама и пегама. Када је реч о бркици, то је врста ван заштите. Има дугачко змијолико тело и шаре које подсећају на мермер, а посебно је препознатљива по брчићима око својих малих уста.
Др Јелена Чанак Атлагић, која је учествовала у истраживању, није била изненађена новим налазима.
„Дешава се да просто неке врсте, које на станишту нису много бројне, у ранијим истраживањима буду случајно прескочене. Ипак, то што смо на ушћу у Ибар, где се накупља фини седимент, пронашли балканског вијуна посебно је значајно јер је његово распрострањење ограничено.”
Др Чанак Атлагић прича како је заправо изгледао њихов рад на терену.
„Рибе у оваквим рекама узоркујемо помоћу малог електроагрегата који носимо на леђима, ходамо кроз воду и ошамућену рибу сакупљамо”, открива наша саговорница. „Овакви агрегати нису превише јаки како би рибе, наравно, преживеле. Тим уређајем благо их омамимо, а затим скупљамо у кофе са аерацијом. Боравком у чистој води са кисеоником, оне се опораве, а након мерења и евидентирања врсте, враћамо их у реку.”
Поред две новооткривене врсте у Студеници, у овом научном подвигу, забележено је још шест од раније познатих врста различитог степена заштите: пеш (Cottus gobio) који је строго заштићен, пастрмка (Salmo trutta), поточна мрена (Barbus balcanius), плиска (Alburnoides bipunctatus) и клен (Squalius cephalus) које су заштићене и напослетку кркуша (Gobio gobio) као врста ван заштине.
Студеница је река на југозападу Србије. Извире на планини Голија на надморској висини од 1.600 метара и протиче у близини истоименог манастира. Река је део резервата биосфере Голија-Студеница под Унесковом заштитом. Предмет истраживања био је доњи ток Студенице који чини око једне петине њеног укупног водотока.
Према речима др Јелене Чанак Атлагић, научници су два дана били на терену и покрили укупно пет тачака на дужини од око десет километара.
„Тачке су одабране како би се што репрезентативније покрио тај сектор, односно да бисмо забележили све што ту живи. Врло смо задовољни диверзитетом који смо тамо затекли. За једну малу реку, која већ трпи доста притисака, заједница је била прилично разноврсна.”
Притисци које помиње др Чанак Атлагић су експлоатација камена, криволов, крчење шума, неадекватно одлагање комуналног отпада… Поврх тога, у сливном подручју Студенице постоји шест малих хидроелектрана, а баш у зони истраживања планира се изградња бране и акумулације, МХЕ Студеница С4 Градина.
Страхиња Мацић из Полекола оцењује да би то било погубно по ово природно богатство.
„Изградња бране и акумулације, која би потопила 1,4 километра речног тока узводно од ње, произвела би изразито негативан ефекат. Студеница би била претворена у значајно измењено водно тело, а постојећа станишта и врсте, којима су ти брзаци, слапови и вирови дом, били би уништени.”
Организација Полекол се заједно са мештанима, иницијативом Спасимо Студеницу, научницима, уметницима и другим удружењима и активистима бори да Студеница остане слободна река и да се читав њен ток формално – правно и делотворно заштити.
„Осим пред домаћим, ова борба се води и пред међународним институцијама – Комитетом Бернске конвенције и Унесковим центром за светску баштину, јер осим што је природно добро, Слив реке Студенице је препознат и као културни предео чије језгро представлја манастир Студеница”, каже правни саветник у Полеколу Страхиња Мацић и додаје да се на тај начин успоставлја чврста веза између најзначајнијих споменика културе и природног окружења у коме су они настали.
Река Студеница са својим притокама представља једну од темељних вредности подручја због које су Парк природе Голија и Резерват биосфере Голија-Студеница стављени под заштиту. Изградња мале хидроелектране, која се претећи надвија над том територијом, није у складу са очувањем са очувањем њених еколошких и предеоних карактеристика, истичу аутори истраживања.
Уместо оваквих пројеката, приоритет би требало да буду напори за очувањем реке Студенице са фокусом на смањење притисака кроз боље управљање и одрживе праксе.
ИЗВОР ИНФОРМАЦИЈЕ: КЛИМА 101
